Слинавка и шап је регистрована у Њемачкоj, 10. јануара 2025. године код три угинула бивола на једном приватном газдинству у околини Берлина

Ова болест је последњи пут регистрована у Њемачкој 1988. године (прије 37 година) и тада је и искоријењена.

 

Извор заразе jош увијек ниjе познат, а надлежни органи раде на његовом откривању.

 

Слинавка и шап погађа домаће папкаре (говеда, свиње, овце, козе) и дивље папкаре и наноси огромне штете у сточарству па се због тога морају предузети хитне мјере за спречавање појаве и ширења.

 

Слинавка и шап је искоријењена из свих земаља у нашем непосредном окружењу, а ендемски се у свијету и даље jавља на блиском истоку, Азиjи, Африци и неким подручjима Jужне Америке.

 

Слинавку и шап изазива вирус из рода Aphthovirus, породице Picornaviridae. Вирус jе високо заразан и преноси се директним контактом са зараженим животињама, њиховим излучевинама (пљувачком, млијеком, урином, фекалиjама), али и индиректно преко контаминиране хране, воде, опреме или људи. Вирус се лако шири ваздухом.

 

Инкубациjа траjе од 2 до 14 дана.

 

Симптоми варираjу у зависности од врсте животиња.

Клиничка слика: шепање и пликови на папцима и кожи између папака, велики пад млијечности код музних животиња, одбиjање хране и општа слабост, грозница, поjава пликова и улцерациjа на слузокожи уста, jезику и ноздрвама.

 

Економске штете од ове болести огледају се у драстичном смањењу производње млијека, поремећеној репродуктивној способности животиња употребљивости меса.

Мјере сузбиjања укључуjу забране кретања животиња и масовна клања, што изазива огромне губитке у сточарству и економији у цјелини.

Слинавка и шап у Босни и Херцеговини и Србиjи

 

Последњи пут слинавка и шап регистрована jе у БиХ 1968, а у Србиjи 1996. године. Од тада се спроводе строге превентивне мере, укључуjући редовну контролу увоза животиња, биобезбједносне мјере на фармама, едукациjу сточара и строге контроле на граничним прелазима.

 

У циљу сузбиjања болести, примјењуjу се следеће мјере:

– Карантин и друге мјере на зараженим фармама.

– Дезинфекциjа простора, објеката и опреме.

– Контрола кретања животиња у зараженом региону.

– Забрану извоза животиња и производа животињског поријекла.

– Едукациjа сточара о симптомима и приjави сумњивих случаjева.

Спречавање појаве и ширења слинавке и шапа су приоритет за ветеринарску службу.

 

Можда ће вам се допасти и...

Популарне објаве